Hotel Granata

Evo judi moji maškare su finile.
Jušto jedna za kraj... dovidova dogodine..




A ča je moglo bit

Jema jedna
tužna priča stara,
a baš san je ovi dana čuja.
Reka mi je niki od mornara
ča se bija vratija sa puta
i sa mora po kojen je luta.

" Jedne lipe
tople litnje noći,
prid tri lita zgubija san glavu.
Jubi san je ka i svoju sriću
mislija san bez nje ja umriću.
Reka san joj i ča nisan smija. "


Kumi san je i molija
i ča ću van dalje pričat,
ma čak san i plaka.
A posle san i ja razumi
ča je život,
vengo samo kaka.

Ref:

Do po noći piva san balade,
serenade, lipe kanconete,
a prid jutro zalila me z vodon
iz drvene stare bokalete.

A ča je moglo bit,
a ča je moglo bit........



Trpimir Burić - Goranski

... pa kad smo već kod toga .....






Tvoja je ljubav kao procvala ruža,
ona je proljeće, san ,tuga i bol.
A vrijeme
tako prokleto i neumitno
čeka
da na vatru i rasplamsali žar,
padnu kapi kiše
i dokrajče ono
što još uvijek postoji.

Ta težnja ljubavi za vječnošću
i beskrajem,
u isto su vrijeme prokletstvo
ljubavnika
i radost ponovnih susreta.
I zato je ljubav takva kakva jest.
Nekad nedorečena,
nikada do kraja ispunjena,
ali je uvijek ljubav.

Tvoja mi ljubav tako puno znači
u neizvjesna jutra
bodri me hrabrošću
i tjera sumorne misli
na zajedničko sutra.
U tvom zagrljaju
duga noć postaje kraća
i onda me kao morska plima,
ponovno k tebi vraća.

Tvoja je ljubav more
u kojem se zrcali duša moja
zbog koje ti u noćima,
i kosi i osmijehu i tijelu tvome
u tišini tame
dok ležimo zagrljeni
dok me ljubiš,
želim stalno ponavljati
koliko te volim.






Trpimir Burić-Goranski

Poglečte kaj velim, prijateli moji,
je dragi bokci to Vam tak stoji.
Semu živlejnu dojde jemput kraj,
negdo pojde v pakel, a negdo vu raj.

Zmislim se sega kak včera je bilo,
japek me dragi mam posel vu krilo.
Povedal je da kad je bil mlad,
vu našem je kraju dohajala glad.

Za pajceka svoga on ni mi štel reći
s prijatelim svoji kak počel ga peči.
Kak sakem živlejnu dojde jemput kraj,
naš dragi pajcek otišel je v raj.

A žnjim vu šumi je šetati znal,
susedove šlive uz plot je on kral.
Namesto da v šumi pozoblje jen žir
pod hrastem se legnul i našel svoj mir.

Japek je pajceka nad ognjem okretal,
pesa je vritnul kaj samo je smetal.
Jezik je pajceku vun bil povlečen,
vrnul ga je nutra, ni bil dosti pečen.

I tak pri ognju mam bilo mu fino
z prijateli vu glažek natakal je vino.
Od vinčeka trbuh je postal otečen
ni mogel ga jesti, kad bil je on pečen.

I tak po pravici i navadi stvari,
znal bi mi reči kak učitel stari.
"Dragi moj sinek sad vinčeko nečem,
dok pajcek na vatri, ne bu ves pečen".

I tak dale......

Nemrem si zmislit da ne bum kak Japa.
Kad vinčeko pijem i vragec me hapa.
Morti praf pajcek mora bit pečen,
će hoćem da trbuh mi ne bu otečen.


Trpimir Burić - Goranski

Promatram Vas mlada damo dok
sjedite tako sama prekriženih nogu, što
zahvalih dragom Bogu, jer o Vama kruži
fama pakosni i zlobni da ste i da Vaše
crne oči svake druge noći mijenjaju
muškarce. Da Vas jutrom jedan budi
za doručkom već je drugi, a za ručak
tu je treći, za na večer jedan osta;
svatko će Vam jasno reći i za ovo
što se znade zar Vam ipak nije dosta.



I taj šešir neobična kova baš zamalo,
kao pjesma ova pokriva Vam lice, boje
kao cvijet na vašem stolu što pred Vama
stoji, haljina pa torba, cipele i ruž za usne,
sve u istoj boji dok gasite nježno rukom tko
zna "Ronhil" koji, netko tko Vas ne zna prije
što upozna, " En passant " će reći " Prava
mlada dama", jadna ona, uvijek tako sama;
ali kada sazna, pored Vas će proći,
razmišljajući tko je sljedeći te noći.



I dok razmišljam o tome kako život prolazi
ovako, tiho i polako baš nimalo lako, a zub
vremena počinje da grize, sjetim se mladosti
i poželim reprize i sve one mlade lude dane,
kad uz pjesmu, vino tu na uglu u bifeu tete Ane
nisamo znali stati, kad nas sitni ispraćali sati,
a onda se zbilja vrati i dok ozonsko nas sunce
grije a pomislim samo za čas, da smo nekad
sastali se prije; jučer, danas, poslije podne, oko
četiri sata, možda bih izašao i ja kroz Vaša vrata.



Trpimir Burić - Goranski